У овом пројекту ћемо повезати ТЦС3200 сензор у боји са Ардуино УНО. ТЦС3200 је сензор у боји који може да препозна било који број боја помоћу правог програмирања. ТЦС3200 садржи РГБ (црвено зелено плаве) низове. Као што је приказано на слици на микроскопском нивоу, на сензору се могу видети квадратне кутије унутар ока. Ови квадратни оквири су низови РГБ матрице. Свака од ових кутија садржи по три сензора, један за детекцију ЦРВЕНОГ интензитета светлости, један за детекцију ЗЕЛЕНОГ интензитета светлости и последњи за детекцију ПЛАВЕ светлости.
Сваки од сензорских низова у ова три низа бира се засебно, у зависности од захтева. Отуда је познат и као програмабилни сензор. Модул се може представити тако да осети одређену боју и остави остале. Садржи филтере за ту селекцију. Постоји четврти режим који није режим филтера. Без режима филтера сензор детектује бело светло.
Компоненте потребне
Хардвер: АРДУИНО УНО, напајање (5в), ЛЕД, ЈХД_162АЛЦД (16 * 2ЛЦД), сензор у боји ТЦС3200.
Софтвер: АРДУИНО ИДЕ (АРДУИНО сваке ноћи).
Шема и радно објашњење
На ЛЦД екрану од 16к2 има 16 пинова ако постоји позадинско светло, а ако нема позадинског светла, биће 14 пинова. Може се напајати или оставити игле задњег светла. Сада у 14 пинова постоји 8 пинова за податке (7-14 или Д0-Д7), 2 пина за напајање (1 и 2 или ВСС & ВДД или ГНД & + 5в), трећи пин за контролу контраста (ВЕЕ - контролише колико дебели знакови треба да буду приказано) и 3 контролна клина (РС & РВ & Е)
У кругу можете приметити да сам узео само два контролна клина. Контрастни бит и РЕАД / ВРИТЕ се не користе често, тако да могу бити кратко спојени на масу. Ово ЛЦД поставља у највећи контраст и режим читања. Само треба да контролишемо ЕНАБЛЕ и РС пинове да би у складу са тим слали знакове и податке.
Конекције које се раде за ЛЦД дате су у наставку:
ПИН1 или ВСС на масу
ПИН2 или ВДД или ВЦЦ до + 5в снаге
ПИН3 или ВЕЕ на земљу (даје максимални контраст најбољи за почетнике)
ПИН4 или РС (регистрацијски избор) до ПИН8 АРДУИНО УНО
ПИН5 или РВ (читање / писање) на масу (ставља ЛЦД у режим читања олакшава комуникацију за корисника)
ПИН6 или Е (Омогући) доПИН9 од АРДУИНО УНО
ПИН11 или Д4 до ПИН7 АРДУИНО УНО
ПИН12 или Д5 до ПИН11 АРДУИНО УНО
ПИН13 или Д6 до ПИН12 од АРДУИНО УНО
ПИН14 или Д7 до ПИН13 АРДУИНО УНО
Конекције које се раде за сензоре у боји дате су у наставку:
ВДД на + 5В
ГНД до ЗЕМЉЕ
ОЕ (излаз омогућен) у ГНД
С0 до УНО пина 2
С1 до УНО пина 3
С2 на УНО пин 4
С3 до УНО пина 5
ОУТ на УНО пин 10
Боја коју сензор боје треба осетити бира се помоћу два клинова С2 и С3. Помоћу ове две пинске логичке контроле можемо рећи сензору који интензитет светлости у боји треба мерити.
Рецимо да морамо да осетимо ЦРВЕНУ интензитет боје да бисмо оба пина поставили на ЛОВ. Када је то завршено, сензор детектује интензитет и шаље вредност контролном систему унутар модула.
|
С2 |
С3 |
Тип фотодиоде |
|
Л |
Л |
Црвена |
|
Л |
Х. |
Плави |
|
Х. |
Л |
Обриши (без филтера) |
|
Х. |
Х. |
Зелена |
Управљачки систем унутар модула приказан је на слици. Интензитет светлости измерен низом шаље се претварачу струје у фреквенцију. Оно што он ради је да избаци квадратни талас чија је фреквенција у односу на струју коју шаље АРРАИ.
Дакле, имамо систем који шаље квадратни талас чија фреквенција зависи од интензитета светлости боје коју одабиру С2 и С3.
Фреквенција сигнала коју шаље модул може се модулисати у зависности од употребе. Можемо променити ширину опсега фреквенције излазног сигнала.
|
С0 |
С1 |
Скалирање излазне фреквенције (ф 0) |
|
Л |
Л |
Снага доле |
|
Л |
Х. |
2% |
|
Х. |
Л |
20% |
|
Х. |
Х. |
100% |
Скалирање фреквенције врши се са два бита С0 и С1. Ради практичности ограничићемо скалирање фреквенције на 20%. То се постиже подешавањем С0 на високо и С1 на ЛОВ. Ова функција је корисна када користимо модул на систему са ниским тактом.
Осетљивост низа на боју приказана је на доњој слици.
Иако различите боје имају различиту осетљивост, за нормалну употребу то неће имати велике разлике.
УНО овде шаље сигнал модулу за откривање боја, а подаци које модул прима приказани су на 16 * 2 ЛЦД-у повезаном са њим.
УНО детектује три интензитета боје одвојено и приказује их на ЛЦД-у.
Уно може открити трајање импулса сигнала помоћу којег можемо добити фреквенцију квадратног таласа који шаље модул. Са фреквенцијом која је при руци можемо је прилагодити боји са сензором.
|
Као и горе наведени услов, УНО очитава трајање импулса на десетом пину УНО-а и чува његову вредност у целом броју „фреквенције“.
То ћемо урадити за све три боје за препознавање боја. Сва три интензитета боја приказана су фреквенцијама на ЛЦД екрану од 16к2.